Arhive oznaka: Mićunović

Lako usvajamo zakone jer ih ne primenjujemo

narandzasta-tanka

U organizaciji Centra za demokratiju i uz podršku Fondacije Friedrich Ebert održala se, 8. Okbobra 2014. u Beogradu, debata o položaju nacionalnih manjina i izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina.

narandzasta-tanka

micun 2

crta

Skup je imao 3 uvodničara, i to: profesora Dragoljuba Mićunovića, Meha Omerovića, predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava u Narodnoj skupštini i Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.

crta

Dragoljub Mićunović je podsetio da je Srbija jedina zemlja koja je jednoglasno usvojila Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina i da je on lično posebno ponosan na tu činjenicu.

crta

Meho Omerović je predstavio hronološki borbu za prava nacionalnih manjina u Srbiji, od prvog Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, pa do poslednjih izmena zakona iz maja 2014. godine ističući da je evidentan napredek koji primećuju i sve relevantne međunarodne institucije.

crta

Aleksandar Popov se osvrnuo na nedostatke u sistemu nacionalnih saveta nacionalnih manjina prenoseći učesnicima iskustva iz projekta Centra za regionalizam koji je podrazumevao evaluaciju i formiranje kriterijuma za samoocenjivanje rada nacionalnih saveta.

crta

Nakon uvodničara, prvi se skupu obratio zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji Majkl Ujehara koji je na početku predstavio svoje bogato diplomatsko iskustvo iz država u kojima živi značajan broj nacionalnih manjina, poput Filipina, Indonezije, Ukrajine…, a pored toga se i poverio da i sam pripada nacionalnoj manjini u Sjedinjenim Američkim Državama, s obzirom da je japanskog porekla.

crta

On je objasnio razlike u poimanju nacionalnih manjina iz američke perspektive, koja ne prepoznaje nacionalne manjine kao Evropa, i u shvatanju nacionalnih manjina u kontekstu evropske istorije. „U Americi pripadnost određenoj etničkoj grupi  nije prepreka da gradite identitet građanina Amerike, bez obzira na poreklo. U SAD-u ne postoje nacionalni saveti, niti bi taj koncept mogao da se uspostavi, ali postoje različite etničke grupe, koje neguju svoju kulturu, čuvaju i razvijaju svoj identitet i obrazuju se na maternjem jeziku. Postojalo je i u Americi tenzija i konflikata, ali mnogo više na rasnom planu nego na etničkom polju“, izjavio je Majkl Ujehara.

crta

Skupu se obratio i Esad Džudžo, predsednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća koji je izjavio da u Srbiji imamo sjajne zakone iz oblasti manjinskih prava, ali je problem u neusaglasenosti tih Zakona npr. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Zakona o obrazovanju. Pored toga, Džudžo je istakao da je položaj manjina u Vojvodini ipak drugačiji nego u ostatku Srbije, a kao ilustraciju te teze navio je činjenice da se u Vojvodini vrši duplo finansiranje i da je prisustvo nacionalnih manjina u medijima neuporedivo veće u odnosu na ostatak Srbije. Na kraju, Džudžo je pohvalio rad Službe zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

crta

Nakon Džudža, obratio se Goran Bašić, zamenik Zaštitnika građana i profesor na Fakultetu za pravno političke studije u Novom Sadu, koji je objasnio da Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ne uređuje položaj pripadnika nacionalnih manjina već samo položaj manjinske samouprave, a da zakon kojim bi se regulisao položaj nacionalnih manjina još uvek nije donet i da se sa tim kasni već 12 godina. On je istakao da se država Srbija nije odredila o multikulturalizam i da je kod nas aktualan segregativni multikulturalizam. On je naglasio da je Srbija potpuno dezintegrisano društvo bar što se tiče multikulturalizma.

crta

Bašić je izrazio nadu da se Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina neće menjati do kraja godine jer smatra da te izmene ne bi bile dovoljno korenite i precizno pripremljene već da se treba pre svega pripremiti dobro i tek onda pristupiti izmeni zakona.

crta

Skupu se obratio i Sveta Matić, urednik biltena Minority News, koji je upoznao skup sa ključnim problemima vezanim za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina. On je istakao da se problemi mogu podeliti u 3 ključne grupe, i to: problemi vezani za kontrolu izbornog procesa, problemi vezani za promovisanje izbornih lista i problemi vezani za finansiranje kampanja i legalnost finansija.

crta

U debatu su se uključili i Darko Sarić Lukendić, Tomislav Žigmanov i Vitomir Mihajlović. Sarić Lukendić je izložio argumente u prilog tezi da nacionalni saveti nisu ispolitizovani. Žigmanov je tvrdio da Srbija faktički nije multietnička zajednica jer prema međunarodnim standardima samo društva sa više od 20% pripadnika nacionalnih manjina su multietnička, a Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine je upoznao skup sa položajem i problemima romske nacionalne manjine od kojih je najprisutniji diskriminacija.

crta

Nakon više od 3 sata debate, završnu reč je imao Dragoljub Mićunović koji je izjavio da se on decenijama bori za širenje slobode i da prava nacionalnih manjina doživljava kao borbu za širenje slobode. On je potvrdio ranije iznetu tezu da Srbija ima dobra zakonska rešenje, ali da je problem primena zakona. „U našoj zemlji je problem vladavine prava, pa zato što znamo da se ne primenjuju zakoni, mi lako i jednostavno usvajamo zakone u skladu sa visokim standardima jer znamo da ih nećemo primenjivati“, duhovito je objasnio stanje dr Mićunović.

crta

On se ovrnuo na razvoj etniciteta na širem evropskom prostoru i izložio je svoju analizu prošlosti nacionalnih manjina na prostoru Balkana. Ponovio je izjavu da „jezik spaja ljude, a vera ljude razdvaja“ čime je objasnio tezu da verski poglavari ne treba da se mešaju u politiku, dok kultura treba i mora da bude prioritet jer kultura pravi most za bolje razumevanje među zajednicama.

crta