Arhive oznaka: izbori

Lako usvajamo zakone jer ih ne primenjujemo

U organizaciji Centra za demokratiju i uz podršku Fondacije Friedrich Ebert održala se, 8. Okbobra 2014. u Beogradu, debata o položaju nacionalnih manjina i izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Skup je imao 3 uvodničara, i to: profesora Dragoljuba Mićunovića, Meha Omerovića, predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava u Narodnoj skupštini i Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.

Dragoljub Mićunović je podsetio da je Srbija jedina zemlja koja je jednoglasno usvojila Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina i da je on lično posebno ponosan na tu činjenicu.

Meho Omerović je predstavio hronološki borbu za prava nacionalnih manjina u Srbiji, od prvog Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, pa do poslednjih izmena zakona iz maja 2014. godine ističući da je evidentan napredek koji primećuju i sve relevantne međunarodne institucije.

Aleksandar Popov se osvrnuo na nedostatke u sistemu nacionalnih saveta nacionalnih manjina prenoseći učesnicima iskustva iz projekta Centra za regionalizam koji je podrazumevao evaluaciju i formiranje kriterijuma za samoocenjivanje rada nacionalnih saveta.

Nakon uvodničara, prvi se skupu obratio zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji Majkl Ujehara koji je na početku predstavio svoje bogato diplomatsko iskustvo iz država u kojima živi značajan broj nacionalnih manjina, poput Filipina, Indonezije, Ukrajine…, a pored toga se i poverio da i sam pripada nacionalnoj manjini u Sjedinjenim Američkim Državama, s obzirom da je japanskog porekla.

On je objasnio razlike u poimanju nacionalnih manjina iz američke perspektive, koja ne prepoznaje nacionalne manjine kao Evropa, i u shvatanju nacionalnih manjina u kontekstu evropske istorije. „U Americi pripadnost određenoj etničkoj grupi nije prepreka da gradite identitet građanina Amerike, bez obzira na poreklo. U SAD-u ne postoje nacionalni saveti, niti bi taj koncept mogao da se uspostavi, ali postoje različite etničke grupe, koje neguju svoju kulturu, čuvaju i razvijaju svoj identitet i obrazuju se na maternjem jeziku. Postojalo je i u Americi tenzija i konflikata, ali mnogo više na rasnom planu nego na etničkom polju“, izjavio je Majkl Ujehara.

Skupu se obratio i Esad Džudžo, predsednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća koji je izjavio da u Srbiji imamo sjajne zakone iz oblasti manjinskih prava, ali je problem u neusaglasenosti tih Zakona npr. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Zakona o obrazovanju. Pored toga, Džudžo je istakao da je položaj manjina u Vojvodini ipak drugačiji nego u ostatku Srbije, a kao ilustraciju te teze navio je činjenice da se u Vojvodini vrši duplo finansiranje i da je prisustvo nacionalnih manjina u medijima neuporedivo veće u odnosu na ostatak Srbije. Na kraju, Džudžo je pohvalio rad Službe zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

Nakon Džudža, obratio se Goran Bašić, zamenik Zaštitnika građana i profesor na Fakultetu za pravno političke studije u Novom Sadu, koji je objasnio da Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ne uređuje položaj pripadnika nacionalnih manjina već samo položaj manjinske samouprave, a da zakon kojim bi se regulisao položaj nacionalnih manjina još uvek nije donet i da se sa tim kasni već 12 godina. On je istakao da se država Srbija nije odredila o multikulturalizam i da je kod nas aktualan segregativni multikulturalizam. On je naglasio da je Srbija potpuno dezintegrisano društvo bar što se tiče multikulturalizma.

Bašić je izrazio nadu da se Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina neće menjati do kraja godine jer smatra da te izmene ne bi bile dovoljno korenite i precizno pripremljene već da se treba pre svega pripremiti dobro i tek onda pristupiti izmeni zakona.

Skupu se obratio i Sveta Matić, urednik biltena Minority News, koji je upoznao skup sa ključnim problemima vezanim za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina. On je istakao da se problemi mogu podeliti u 3 ključne grupe, i to: problemi vezani za kontrolu izbornog procesa, problemi vezani za promovisanje izbornih lista i problemi vezani za finansiranje kampanja i legalnost finansija.

U debatu su se uključili i Darko Sarić Lukendić, Tomislav Žigmanov i Vitomir Mihajlović. Sarić Lukendić je izložio argumente u prilog tezi da nacionalni saveti nisu ispolitizovani. Žigmanov je tvrdio da Srbija faktički nije multietnička zajednica jer prema međunarodnim standardima samo društva sa više od 20% pripadnika nacionalnih manjina su multietnička, a Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine je upoznao skup sa položajem i problemima romske nacionalne manjine od kojih je najprisutniji diskriminacija.

Nakon više od 3 sata debate, završnu reč je imao Dragoljub Mićunović koji je izjavio da se on decenijama bori za širenje slobode i da prava nacionalnih manjina doživljava kao borbu za širenje slobode. On je potvrdio ranije iznetu tezu da Srbija ima dobra zakonska rešenje, ali da je problem primena zakona. „U našoj zemlji je problem vladavine prava, pa zato što znamo da se ne primenjuju zakoni, mi lako i jednostavno usvajamo zakone u skladu sa visokim standardima jer znamo da ih nećemo primenjivati“, duhovito je objasnio stanje dr Mićunović.

On se ovrnuo na razvoj etniciteta na širem evropskom prostoru i izložio je svoju analizu prošlosti nacionalnih manjina na prostoru Balkana. Ponovio je izjavu da „jezik spaja ljude, a vera ljude razdvaja“ čime je objasnio tezu da verski poglavari ne treba da se mešaju u politiku, dok kultura treba i mora da bude prioritet jer kultura pravi most za bolje razumevanje među zajednicama.

UNS: Učešće novinаrа u kаmpаnji zа nаcionаlne sаvete – kršenje Kodeksа

Udruženje novinаrа Srbije (UNS) smаtrа nedopustivim kаndidovаnje novinаrа i urednikа u kаmpаnji zа izbore zа nаcionаlne sаvete nаcionаlnih mаnjinа uz istovremeno obаvljаnje novinаrskog poslа u svojim redаkcijаmа. UNS ističe dа se nа izbornim listаmа zа nаcionаlne sаvete nаcionаlnih mаnjinа nаlаzi veliki broj novinаrа, аli i urednikа mаnjinskih redаkcijа, čаk i onih koji rаde nа jаvnom servisu RTV (Rаdio-televizije Vojvodine).

UNS podsećа kolege dа Kodeks novinаrа Srbije jаsno propisuje dа „аktivno zаgovаrаnje u političkoj, izbornoj ili medijskoj kаmpаnji ne može dа se obаvljа istovremeno s novinаrskim/uredničkim poslom“, kаo i dа bi „novinаr trebаlo dа učini sve dа izbegne situаcije koje bi mogle dа dovedu do sukobа interesа, stvаrnog ili prividnog, i koje bi mogle dа gа nаvedu dа kompromituje svoj ugled ili ugled profesije“.

UNS ističe dа se novinаri i medijski rаdnici mogu kаndidovаti zа nаcionаlne sаvete nаcionаlnih mаnjinа, аli dа su u tom slučаju dužni dа zаmrznu svoj novinаrski stаtus.

Udovički i Burkhard o izborima za nacionalne savete

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički izjavila je u ponedeljak da postoji veliko interesovanje hrvatske, crnogorske i makedonske nacionalne manjine za izbor članova nacionalnih saveta koje biraju putem elektorske skupštine.

Udovički je na sastanku sa šefom Misije OEBS u Beogradu Peterom Burkhardom izrazila nadu da će veliki broj pripadnika nacionalnih manjina učestvovati u izborima članova nacionalnih saveta.

Sagovornici su se saglasili da „eventualna politizacija nacionalnih saveta može da naškodi tom cilju“, saopštila je Vlada.

Burkhard je odao priznanje nastojanju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da podrži nacionalne savete u unapredjivanju prava nacionalnih manjina, kao što su kultura, obrazovanje, obaveštavanje i službena upotreba jezika i pisma.

Na sastanku je konstantovano da se ne očekuju veći problemi pri sprovodjenju izbora za nacionalne savete krajem oktobra.

Izvor: BETA

Državni sekretar Bošnjak posetio Bujanovac

U organizaciji Centra za istraživanja migracija i uz podršku misije OEBS u Srbiji, u četvrtak 25. septembra 2014., održao se, u Bujanovcu, četvrti u nizu Okrugli sto pod nazivom „U susret izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina“.

Okruglom stolu su između ostalih prisustvovali predstavnici Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, predstavnici Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, predstavnici Koordinacionog tela za jug Srbije, predstavnici političkih partija koje zastupaju interese albanske manjine, kao i predstavnici nevladinog sektora i medija.

Na okruglom stolu se prisutnima obratio mr Ivan Bošnjak, državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Biljana Jović, predsednica Centra za istraživanje migracija, Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i Sveta Matić, urednik biltena Minority News.

U svom uvodnom izlaganju, državni sekretar Bošnjak istakao je posvećenost Vlade Republike Srbije unapredjenju sveukupne manjinske politike u zemlji i, s tim u vezi, posebno je istakao značaj predstojećih izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina,

Predstavnici Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine naglasili su da se posledice bojkota popisa stanovništva od strane albanske zajednice osećaju u velikoj meri i kada su u pitanju izbori za nacionalni savet. Oni, kao i predstavnici nevladinog sektora i medija, složili su se da je jedna od najdrastičnijih posledica i ta što će broj članova nacionalnog saveta biti smanjen sa 29 na 15 članova.

„Među Albancima je sazrela svest o značaju nacionalnog saveta. Albanci znaju da je nacionalni savet odigrao važnu ulogu u organizaciji nastave na albanskom jeziku, kao i u drugim segmentima iz nadležnosti nacionalnog saveta, ali sada su proces izbora i kontinuitet ugroženi odlukom o smanjenju broja članova nacionalnog saveta,” izjavio je Ragmi Mustafa, član Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

On je dodao i to da ne postoji saglasnost u podacima Republičkog zavoda za statistiku kada je u pitanju stanovništvo opština Preševo, Bujanovac i Medveđa. “Podaci se ne poklapaju kada poredite broj ljudi prema polu i prema nacionalnoj pripadnosti. Popis stanovništva je pun manjkavosti,“ dodao je on.

Državni sekretar, mr Ivan Bošnjak, objasnio je da već dugo postoji svest da odziv Albanaca na popisu iz 2011. godine za posledicu ima stanje koje proizvodi nezadovoljstvo i države i albanske manjine, koje nije održivo i koje mora biti prevaziđeno kroz dijalog sa predstavnicima albanske manjine koji će biti izabrani na predstojećim izborima.

„I sam sam svestan određenih nedostataka koji postoje i koje treba prevazići nakon izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina. Obećavam da ćemo otvoreno razgovarati i zajednički raditi na otklanjanju problema,“ izjavio je mr Ivan Bošnjak obraćajući se prisutnima u sali Doma kulture u Bujanovcu.

„Izbori su za mesec dana I, na žalost, ne postoji mogućnost da se u ovom trenutku u zakonsku regulativu unesu određene izmene o kojima smo na ovakvim skupovima razgovarali,“ izjavila je Biljana Jović, predsednica Centra za istraživanja migracija. Ona je napomenula da smatra da je trenutno za pripadnike nacionalnih manjina bitno da iskoriste zakonsku mogućnost i izaberu svoje predstavnike koji će se na najbolji način u Nacionalnom savetu starati o ispunjavanju brojnih ciljeva u okviru nadležnosti saveta.

Na Okruglom stolu se obratio i predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Vitomir Mihajlović koji je istakao izuzetnu saradnju sa predstavnicima Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine ističući da mnoge stvari i sličnosti vezuju pripadnike te dve nacionalne manjine.

„Albanci i Romi su najbrojnije nacionalne manjine u Srbiji i u prošlosti smo često bili izloženi diskriminaciji. Danas je situacija znatno bolja i nacionalni saveti su svakako doprineli da nam bude bolje“, izjavio je Mihajlović.

Urednik biltena Minority News, Sveta Matić je pozvao da se birači, kandidati, mediji, međunarodne organizacije, organizacije civilnog društva i ostali zainteresovani, informišu o izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina na posebno uređenim internet stranicama koje se nalaze na adresi www.izbori.minoritynews.rs.

On je pozvao zainteresovane da svoje stavove, idjeje, mišljenja i informacije podele sa redakcijom kako bi portal što bolje odgovarao na potrebe birača i bio im praktična pomoć u izbornom procesu.

Na kraju skupa, državni sekretar se zahvalio učesnicima na velikom interesovanju i otvorenom razgovoru i, izrazivši nadu da neće doći do politizacije izbornog procesa, pružio je podršku svim pripadnicima albanske manjine da uzmu što veće učešće u procesu upisa u poseban birački spisak, u procesu kandidovanja i u procesu izbora za članove nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

Paunović:Predizborni period protiče bez problema

Republička izborna komisija proglasila je do sada 29 izbornih lista za neposredne izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, raspisane za 26. oktobar, a direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović rekla je da predizborni period protiče bez problema.

„Promene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i promena izborne procedure očigledno su dali željene rezultate. Poziva i nejasnoća oko izbornog procesa ima malo što znači da su izmene učinile da imamo vrlo jasan proces od toga kako i na koji način se podnosi izborna lista, kome se podnosi, kada se proglašava izborna lista, kako se učestvuje na izborima…“, rekla je Tanjugu Paunović.

Kako je navela, ozbiljnost, pored izmene zakona, daje i činjenica da izborni proces sprovodi Republička izborna komisija.

„Verujem da oni imaju veliki broj pitanja na koja svakodnevno daju odgovor, a Kancelarija je tu da pomogne nacionalnim savetima“, rekla je Paunović dodajući da je kancelarija pomogla pripadnicima romske nacionalne manjine kampanjom kojom je pred samo privremeno zatvaranje biračkog spiska bilo omogućeno da se više od 3.000 pripadnika romske manjine upiše u poseban birački spisak.

Prema njenim rečima, time se romskoj nacionalnoj manjini, kao najbrojnijoj, obezbedilo da svoj nacionalni savet bira na neposrednim izborima.

Kako je istakla, to je bilo važno, jer 147.000 ljudi upisanih prema poslednjem popisu zaslužuje da njihov nacionalni savet bude izabran na neposrednim izborima.

„Predizborni period protiče veoma konstruktivno. Naravno, legitimno pravo onih koji na izborima učestvuju je da nude svoje liste i programe. Imali smo i neke situacije u kojima je nuđeno više od onoga što je mandat nacionalnog saveta, ali predizborni period je takav i kada se biraju političke stranke“, rekla je Paunović.

Navodeći da je prema poslednjoj informaciji koju je dobila od Republičke izborne komisije da je već proglašeno više od 20 lista, ona je podsetila da izborne liste mogu da se predaju do 10. oktobra.

„Verujem da ćemo u tim poslednjim danama imati ubrzanu predaju. Ovo je još period i kada se skupljaju potpisi i animiraju birači“, rekla je Paunović.

Republička izborna komisija do sada je proglasila izbornu lista „Gerhard“ podunavske Švabe – zajedno, Anton Bek i Izbornu listu Nezavisni Rumuni Srbije – dr Dorinel Stan.

RIK je proglasio i izbornu listu KALINA – Petar Zakamarok, za neposredne članove Nacionalnih saveta ukrajinske nacionalne manjine, izbornu listu „Za Ruski Krstur – Željko Kovač“ za izbore za članove Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine, kao i listu „Zajedno za Rusine – Slavko Rac“ za Nacionalni savet rusinske nacionalne manjine.

Proglašene su i liste Zajednica Rumuna – Stevan Mihajlov za neposredne izbore za članove Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine, lista DZVM – ČONKA ARON za neposredne izbore za članove Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, zatim izbornu listu Vlasi za Srbiju – Srbija za Vlahe, Radiša Dragojević i izbornu listu Aškalije za napredak – Abedin Toplica.

Komisija je ranije proglasila i izbornu listu Bunjevački kulturni centar – Bunjevački glas za sve nas prof.dr Etela Jerinkić za neposredne izbore za članove Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine.

RIK je proglasila izbornu listu Savez bačkih Bunjevaca – Mirko Bajić, zatim liste „Slovački identitet“ – Ana Tomanova Makanova, izbornu listu Liga Slovaka Vojvodine – Jan Brna i izbornu listu „Matica slovačka u Srbiji – Za slovački identitet“ Katarina Melegova-Melihova.

Proglašena je i izborna lista Rumuna – Ujedinjena lista – Daniel Petrovic, izborna lista Bunjevci – mr Suzana Kujundžić Ostojić, izborna lista „Rusinska liga“ Olena Papuga.

Takođe, proglašena je i izborna lista Savez za promene – ljudi po meri čoveka, za neposredne izbore za članove Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, izborna lista Bunjevačka narodna lista – Branko Pokornić, izborna lista „Magyar Öšzefogás – Mađarska sloga“ i izborna lista Bunjevačka matica – Marko Marjanušić.

RIK je proglasila izbornu listu „Naša romska lista – Duško Jovanović“, izbornu listu „I Bunjevci su građani Srbije“ – Mirjana Savanov, zatim listu „I Grci su građani Srbije“, izbornu listu „Sa Ga Po – Srpsko Grčko Prijateljstvo“, Rodifcis-Nađ Petar, izbornu listu Podunavski Nemci Vojvodine.

Komisija je proglasila i izbornu listu Česi zajedno, Štefan Klepaček, zatim izbornu listu Slovaci napred! – Pavel Surovi, kao i izbornu listu „Inicijativa Rumuna iz Srbije“ – Bojan Barbucić.

RIK je izmenama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nadležna za sprovođenje neposrednih izbora za nacionalne savete.

Pripadnici 17 nacionalnih manjina koji žive u Srbiji biraće svoje savete, dok na izbore neće izaći ruska i turska manjina.

Goranci su se ranije izjasnili da se ne smatraju nacionalnom manjinom.

Izvor: Tanjug

Odalović: Zakon ne predviđa prošireni sastav biračkih odbora

Sekretar Republičke izborne komisije Veljko Odalović izjavio je danas da Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ne predviđa mogućnost proširenog sastava biračkih odbora na izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina raspisanih za 26. oktobar i da RIK nema mandat da menja zakon.

Odalović je na sednici RIK, govoreći o zahtevu poslaničke grupe SDA Sandžaka -PDD za izmenu izbornih akata za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina, gde se traži da svaka izborna lista ima svog predstavnika na biračkom mestu, kao što je to slučaj na izborima za parlament, rekao da RIK sprovodi zakon, ali da ne može da ga menja.

Sekretar Komisije je obavestio članove RIK da je na dva odvojena sastanka razgovarao sa predstavnicima albanske i bošnjačke nacionalne manjine, odnosno sa poslanicima tih stranaka i da im je preneo da razume njihove probleme.

Zamenik predsednika RIK Ivan Švebek takođe je podvukao da Komisija nije u mogućnosti da menja zakon, već samo da ga sprovodi.

To je bio i odgovor skupštinskom Odboru za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova na dopis koji je upućen RIK, koji je isti zahtev uputio i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Izvor: RTV

Ugljanin: Ili bolji uslovi ili bojkot manjinskih izbora

Predsednik Stranke demokratske akcije Sandžaka Sulejman Ugljanin zatražio je danas da se izbori za savete nacionalnih manjina, zakazani za 26. oktobar, održe po istim principima kao lokalni i republički izbori, a u suprotnom je najavio mogućnost bojkota.

Na današnjoj sednici Odbora Skupštine Srbije za manjinska i ljudska prava i rodnu ravnopravnost, Ugljanin je zatražio da izborne liste koje učestvuju na izborima za nacionalne savete imaju ista prava kao i liste koje se kandiduju na lokalnim i republičkim izborima.

„Tražimo da u opštinskim radnim telima i na biračkim mestima manjine kandiduju svoje predstavnike kako bi izbori bili demokratski“, kazao je Ugljanin i dodao da neće učestvovati na nedemokratskim izborima.

Predsednik SDA je od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu zatražio da se tehnički omogući da predstavnici manjina imaju uvid u njihov jedinstveni birački spisak kako bi znali da li su upisani i gde treba da glasaju.

Ugljanin je kazao da se na prošlim izborima za nacionalne savete dešavalo da građani dođu na biračka mesta na kojima su inače glasali, a da se ispostavi da je njihovo biračko mesto 45 kilometara daleko.

Prema njegovim rečima, zbog takvih propusta Srbija bi mogla da ima problema tokom evrointegracija ali i tokom predsedavanja OEBS-om sledeće godine.

„Kako ćemo bilo kome moći da držimo lekcije o demokratiji“, rekao je Ugljanin za koga se smatra da je mogući nosilac jedne liste na izborima za savete bošnjačke nacionalne manjine.

Prema njegovim rečima, ukoliko nema vremena da se sve ispravi bolje je odložiti izbore.

Predsednik skupštinskog odbora Meho Omerović predložio je da se zahtevi Ugljanina proslede nadležnom ministarstvu i Republičkoj izbornoj komisiji kako bi odbor dobio odgovore o merama koje nameravaju da preduzmu tim povodom.

Članovi odbora su taj predlog usvojili te je ministarstvu i RIK-u dat rok od pet dana da odgovore na zahteve.

Izvor: RTV

U prvoj nedelji proglašeno 11 izbornih lista

Iako je rok za prijavu izbornih lista 11. oktobar 2014. već je 11 izbornih lista predalo kandidature koje je Republička izborna komisija prihvatila i koja je proglasila te izborne liste.

Najviše izbornih lista je proglašeno za izbore za Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine, i to čak 4 izborne liste u periodu od svega 5 dana.

Pored toga izborne liste su predali kandidati za izbore za Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine, i to 3 izborne liste, a po jedna izborna lista proglašena je za izbore za nacionalne savete romske, mađarske i rusinske nacionalne manjine.

Proglašena prva lista za izbore za nacionalne savete – Savez bačkih Bunjevaca

Republička izborna komisija proglasila je danas izbornu listu Saveza bačkih Bunjevaca za neposredne izbore za članove Nacionalnog saveta, raspisane za 26. oktobar i reč je o prvoj listi proglašenoj za te izbore.

Lista sadrži imena 19 kandidata za članove Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, a podneta je uz 98 pravno valjanih izjava gradjana koji su podržali listu. Nosilac liste je Mirko Bajić.

SBB smatra da su izbori za nacionalni savet od presudnog značaja za dalje odnose i položaj bunjevačke nacionalne manjine u Republici Srbiji.

“Osnovni cilj Saveza bačkih Bunjevaca u izborima za nacionalne savete je jačanje institucija… Nije dovoljno igrati i pevati potrebno je stvarati ustanove i institucije u skladu sa zakonom“, saopšteno je iz ove stranke.

Osnovni zadatak u obrazovanju jeste prihvatanje bunjevačkog jezika, a ne govora u školama, zatim očuvanje stečenih pozicija u informisanju i dalji razvoj u skladu sa novim zakonom o informisanju, navodi se u saopštenju.

U ovoj stranci smatraju da je u sferi kulture neophodno formiranje Zavoda za kulturu kao ustanove pod okriljem Nacionalnog saveta i AP Vojvodine.

U oblasti jezika, nauke i kulture, po njihovom mišljenju, jeste redefinicija Bunjevačke matice tako da osnivač bude nacionalni savet i da u buduće Bunjevačka matica funkcioniše kao ustanova pod okriljem Nacionalnog saveta, a ne kao sada Udruženje gradjana, i da osnovna delatnost buduće ustanove bude rad u oblasti nauke, istorije, knjizevnosti i jezika. Bunjevci će svoj savet birati na neposrednim izborima. Na poseban birački spisak bunjevačke nacionalne manjine upisano je 7.605 birača.

I zvanično raspisani izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina

Potpredsednica vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički raspisala je izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina koji će biti održani 26. oktobra. Pripadnici 17 nacionalnih manjina koji žive u Srbiji biraće svoje savete neposrednim putem, dok na izbore neće izaći ruska i turska manjina. Goranci su se ranije izjasnili da se ne smatraju nacionalnom manjinom

Udovički je rekla da će savete, putem elektorske skupštine, birati Poljaci, Crnogorci, Makedonci i Hrvati.

„Uslove za neposredne izbore zadovoljava 17 nacionalnih manjina, dok na elektorske izbore idu četiri nacionalne manjine – poljska, makedonska, crnogorska i hrvatska“, rekla je Udovički izrazivši zadovoljstvo zato što se, kako je rekla, dovoljan broj Roma upisao u poseban birački spisak pa će nacionalni savet ta manjina birati na neposrednim izborima.

„Veliko nam je zadovoljstvo, a zbog toga smo pomerali do zadnjeg časa zaključivanje biračkih spiskova, da je romska nacionalna manjina uspela da zadovolji uslov da ima više od 40 odsto upisanih birača u odnosu na broj građana koji su se izjasnili kao Romi u poslednjem popisu„, rekla je Udovički. U poseban birački spisak je, dodala je, upisano 59.051 Rom. Govoreći o bošnjačkoj nacionalnoj manjini, potpredsednica vlade je rekla da nacionalni saveti treba da predstavljaju nacionalnu manjinu, odnosno da se različite struje i gledišta moraju uskladiti u okviru saveta nacionalnih manjina i njihovih predstavnika.

„Nadam se i verujem da će ovog puta bošnjačka nacionalna manjina prevazići razlike u svojim pristupima i da je ovaj zakonski proces omogućio da se bilo kakve razlike koje mogu da proizađu posle izbora reše„, rekla je Udovički. Nacionalni saveti nacionalnih manjina su, ukazala je, ustavna kategorija preko kojih nacionalne manjine mogu da realizuju svoje ustavno pravo na kulturnu samoupravu, a to se odnosi na kulturu, informisanje, upotrebu jezika i obrazovanje. Navodeći da su nacionalni saveti, njihov izbor i delokruzi uređeni Zakonom o nacionalnim savetima, ona je podsetila da je Ustavni sud krajem prošle godine odredio da taj zakon ima nekih neustavnih aspekata, te da su oni odmah stavljeni van snage.

„Taj zakon ćemo morati da stavimo na sto. Planiramo da to radimo kada izbori prođu i formiraju se i konstituišu novi saveti kako bi sa njima videli koji je najbolji način da pristupimo rešavanju otvorenih pitanja„, rekla je Udovički. Najvažnijim smatra da će izbori 26. oktobra biti održani na, kako je rekla, mnogo uređeniji način. Udovički je objasnila da izbore sprovodi Republička izborna komisija koja je za to najkompetetnija.

Za prošle izbore, podsetila je, bila je formirana posebna komisija pa je, kako kaže, ostalo puno nedorečenosti u izbornom procesu koje su se odrazile i na način na koji su nacionalni saveti funkcionisali. Poseban birački spisak privremeno je zatvoren u subotu u ponoć, kada se na osnovu broja upisanih odlučivalo da li će manjine birati svoje savete na neposrednim izborima ili putem elektorske skupštine.

Da bi neka nacionalna manjina ostvarila mogućnost za direktne izbore, u posebnom biračkom spisku mora da ima najmanje 40 odsto upisanih od ukupnog broja građana koji su se izjasnili kao njeni pripadnici na popisu stanovništva 2011. godine. Nakon raspisvanja izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina posebni birački spiskovi ponovo će biti otvoreni za upisivanje za one koji to nisu učinili, a biće zaključeni 72 sata uoči održavanja izbora.