29.09.2014.

Dugogodišnji urednik redakcije na romskom jeziku u Regionalnoj informativnoj agenciji JUGpress, direktor Srednje hemijske škole u Leskovcu , Tane Kurtić je nosilac liste za izbore za Nacionalni savet Roma.

U intervjuu JUGpressu I leskovačkom nedeljniku Nova Naša reč Kurtić govori o problemima romske zajednice.

JUGpress/NNR:  Nosliac ste jedne liste na izborima za Nacionalni savet Roma. Koliko će na toj listi biti kandidata, ko je kandidat za predsednika Nacionalnog saveta Roma?

KURTIĆ: Naša lista pod nazivom „Pravda i istina za svakog Roma – Tane Kurtić“ imaće najviše do 25 kandidata za članove Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine iz Jablaničkog, Topličkog, Rasinskog I Pirotskog okruga. Za neposredne izbore članova Nacionalnog romskog saveta, koji su raspisani za 26. oktobar 2014 godine, za  listu od maksimalnih 35  kanditata najmanji broj overenih izjava birača  neophodnih za podršku izbornoj listi je 591. A mi smo prikupili preko 900 izjava birača za podršku našoj  listi. Naš kandidat za predsednika Nacionalnog saveta Roma je Dejan Živković, policijski  inspektor iz Prokuplja.

JUGpress/NNR: Koliko listi  očekujete da će biti?

KURTIĆ: RIK je do sada proglasio dve izborne liste, a rok za podnošenje izbornih lista je do 10. oktobra u 24 časa. Mi  ćemo ispoštovati ovaj rok za podnošenje naše izborne liste. Biće nekoliko izbornih listi.

JUGpress/NNR: Kakav je Vaš program?

KURTIĆ: Socijalna  kohezija i političko jedinstvo u Srbiji treba  stalno da budu  unapređeni. Formulisanje i značajno ostavrivanje nove manjinske politike zasnove na očuvanju  nacionalnog i kulturnog identiteta nacionalnih manjina,  uz njihovu integraciju u društveni život i javne poslove, jer uvek ima mogućnosti i potrebe za daljim razvojem koncepta demokratskog građanstva utemeljenog na zajedničkim i istovetnim pravima  i slobodama, koje  vode  zajedničkoj lojalnosti pravnom poretku bez obzira na ježičke, nacionalne i ostale društvene razlike. Bezbedan život, život bez straha. Bezbednost je opšte dobro, koje mora biti zagarantovano svakom  garđaninu Republike Srbije, bez obzira na njegov socijalni statusiI imovinske mogućnosti.

Srbija treba da bude izgrađeno, odgovorno društvo, sposobno da obezbedi dobrobit i socijalnu sigurnost svim svojim članovima, da umanji nejednakost i izbegne polarizaciju.  Naš cilj je društvo u kojem društvene prilike mogu i treba da budu drukčije, u kojem će slobodni i jednaki ljudi imati jednake mogućnosti, bez diskriminacije, a uz organizovanu društvenu solidarnost.

Porodica je zasnovana na pricipu solidarnosti i osnov je stabilnog društva. Zbog toga  porodica  zaslužuje posebnu brigu i podršku društva. Mladim ljudima se mora dati prilika i pružiti pomoć za zasnivanje porodice, porodicu treba ojačati posebnim merama.

Sa  jačanjem  porodice neraskidivo je povezano pitanje ravnopravnosti polova i unapređivanje položaja žena u svim oblastima društvenog života-privredi, kulturi, nauci, političkom odlučivanju. Ravnopravnost polova mora da bude prisutna kako u privatnoj tako i u javnoj sferi.

Socijalna država podrazumeva zdravstvenu zaštitu koja  je dostupna  svim građanima, nezavisno od njihovog socijalnog položaja i matrijalnih mogućnosti. Načela solidarnosti, sveobuhvatnosti i dostupnosti zdravstvene zaštite izraz su pravde i solidarnosti.

Zdravlje nije roba, već preduslov  kvalitetnog života  svakog pojedinca i opšteg razvoja društva.
Preduslov istinski jednakih mogućnosti, suzbijanje siromaštva i ostvarivanja socijaldekomratskih viših ideja i vrednosti je obrazovanje. Dobro obrazovanje je ulaznica za zdarv i normalan život. Obrazovni proces, uz porodične vrednosti, formira  pojedinca. Ukoliko se taj proces uspešno odvija, korist ima  čitava  zajednica. Dobro obrazovanje za sve je preduslov za  napredak prosperitet zemlje. Mladima treba  pružiti odlično obrazovanje, u koje treba da budu uključeni što širi slojevi stanovništva, bez obzira na njihove matrijalne mogućnosti i socijalno poreklo.

U svakom društvu kultura i mediji zauzimaju posebno mesto. Kultura je osnova demokratskog društva. Ona je sastavni deo i kvalitet svih  politika, činilac od presudne važnosti za  socijalno  razumevanje vrednosti i ciljeva u svetu urbane tranzicije.

Svako treba da ima pristup kulturi i svačija  kultura  treba  da bude dostupna građanima Srbije.

JUGpress/ NNR: Šta je ono što Nacionalni savet može da učini za poboljšanje položaja Roma u Srbiji, na jugu Srbije i u Leskovcu?

KURTIĆ: Nacionalni saveti ima samoupravu i  predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja na jeziku nacionalne manjine i službene upotrebe jezika i pisma, učestvuje u procesu odlučivanja ili odlučuje o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije iz ovih oblasti. Osim pomaka u oblasti obrazovanja, Nacionalni savet Roma do sada nije iskoristio i stavio u funkciju  svoje nadležnosti  date Zakonom i svojim  Statutom.

Romska nacionalna zajednica je najugroženija manjina u Srbiji. Za unapređivanje njenog polažaja, kao i potpune uključenosti u društveni, ekonomski, kulturni i politički život, potrebna su sistemska rešenja koja će Romima omogućiti efikasniji pristup u oblastima u kojima su najugroženiji.

Zato Nacionalni savet Roma mora da ima svoj strateški cilj  unapređivanja položaja Roma u Republici Srbiji, što treba da dovede do smanjenja razlika koja sada postiji između položaja romske populacije i ostalog stanovništva. Nacionalni  savet  Roma mora da se bavi pitanjima  obrazovanja, uslovima stanovanja, zapošljavanja, raseljenih lica, problemima u vezi sa readmisijom, pitanjma dostupnosti ličnih dokumenata, socijalnim osiguranjem i socijalnom zaštitom, zdravstvenom zaštitom, položajem žena, informisanjem, kulturom, političkim učešćem i predstavljanjem Roma, diskriminacijom i drugim srodnim pitanjima. Tako bi se uspostavili principi i vrednosti  koje podrazumevaju: poštovanje, zaštita i ispunjavanje zakonskih ptava Roma; puno i efikasno uključivanje Roma u sve oblasti društvenog života; poštovanje, priznavanje i promocija različitosti; jednake mogućnosti zasnovane na jednakim pravima; rodnu ravnopravnost; sprečavanje i borba protiv svih oblika diskriminacije; sprovođenje mera afirmativne akcije.

Izvor: JUGpress